Алмир Чехајић Батко: “Адис Јунузовић није преминуо, Адиса су убили”

Адис Јунузовић 19-годишњи младић из Сребренице преминуо је чекајући трансплантацију срца. Није преминуо због тога што није имао новца, преминуо је због оних “способних” који воде ову државу и захваљујући којима Босна и Херцеговина ни до данас није чланица Еуротранспланта, и како каже Алмир Чехајић Батко, “Адис није преминуо, Адиса су убили”…

Пише: Татјана Секулић, sarajevo-x.com

Адису Јунузовићу прије годину дана дијагностицирана је кардиомиопатија, односно тешко обољење срчаног мишића. Била је неопходна трансплантација срца и добри људи су новац прикупили за свега седам дана.
Алмир Чехајић Батко, велики хуманитарац, мјесецима је путем своје емисије на Радио Камелеону, коју преноси телевизија ОБН, дословно молио да се помогне младићу чија је једина жеља била оздрављење, младићу који је молио љекаре да му спасе живот.
Батко је вриштао, урлао и молио, но они који су својим законом дословно угасили један млади живот нису га чули.
Прије неколико мјесеци Адис је уврштен на листу чекања Еуротранспланта. Но, с обзиром да БиХ није чланица тог програма чекање се одужило. Адис је чекао, урађена му је катетеризација и биопсија, међутим, његово стање се погоршавало.

Како тврди Батко, доктор Мирсад Кацила је желио помоћи 19-годишњем младићу и уградити му вјештачко срце и припремити га за операцију, међутим то није било могуће.
“Скупили смо новац, ово је била једна од најуспјешнијих акција, но чекали смо пет мјесеци. Вриштао сам, молио сам да се помогне. Људима који живе вани је просто невјероватно да наш закон није дозволио да Адис оде на трансплантацију. У иностранству се ђеца хеликоптерима измјештају, за тамошње љекаре је недопустиво да дијете умре. Да је Адис умро због тога што није било новца рекао бих да је преминуо, али овако, с обзиром да сам и сам љекар могу рећи да је Адис убијен”, казао је Батко за Сарајево-x.цом.
Породица Јунузовић је из Сребренице. Садета, Адисова мајка, у рату је изгубила супруга, а још један њен син је преминуо од срчаног обољења. Молила је да спасе Адиса, међутим они који су требали чути вапаје мајке још једном су зачепили уши и затворили очи.
У Босни и Херцеговини има још много младих особа којима је пријеко потребна помоћ добрих људи. Но, новчана помоћ није упитна колико помоћ државе да да своју сагласност, донесе закон и приступи Еуротранспланту.
Ипак, за такво нешто је потребно сјести пола сата и договорити се, а то је тешко. Како већином гласова усвојити приједлог у којем нема ријечи о повећању њихових плата?

Господо, помислите да, не дај Боже, једнога дана и ваше дијете може бити у оваквој ситуацији.

Помислите на мајку Садету Јунузовић која је преживјела геноцид у Сребреници, мајку која је изгубила једно дијете и молила вас да јој спасите друго. Стижу ли до вас крици рањеног мајчиног срца?

Можда је вријеме да због ових младих живота који се губе, једном престанете бити Срби, Хрвати и Бошњаци, и постанете људи.