Сви добронамјерни грађани/ке, организације и удружења су позвани и добродошли да нам се придруже са својим транспарентима и захтјевима.
Ово је позив да се сви укључимо у организовање протеста 1.маја.
Можете дијелити летке, лијепити плакате, правити списак ваших пријатеља, родбине, познаника, комшија који ће доћи или желе доћи на протесте 1.маја.
Ако долазите из других градова, до 20-ог овог мјесеца правите спискове и јавите нам се на инфо@доста.ба  како би вас могли повезати са другим људима у вашој близини и организовали заједнички долазак.
Немамо новчана средства за превоз. Немамо новца за летке и плакате.
Рачунамо на вас и на ваше масовно укључење у организовање протеста 1.маја.
Минимално што можемо урадити је јављати се у сваку радио или ТВ емисију, без обзира на садржај, и позивати људе да дођу на протесте Првог маја.

Вјерујемо да је вријеме да покажемо уједињену снагу  преко 100.000 грађана на улицама Сарајева, који неће направити хаос него ће јасно дати до знања владајућим клептоманима да је њихово вријеме истекло и да ова земља има снаге да се избори и против њих, исто као што смо се изборили против много горих од њих!
Нема изговора! Сви на протесте Првог маја!

Адису Јунузовићу прије годину дана дијагностицирана је кардиомиопатија, односно тешко обољење срчаног мишића. Била је неопходна трансплантација срца и добри људи су новац прикупили за свега седам дана.
Алмир Чехајић Батко, велики хуманитарац, мјесецима је путем своје емисије на Радио Камелеону, коју преноси телевизија ОБН, дословно молио да се помогне младићу чија је једина жеља била оздрављење, младићу који је молио љекаре да му спасе живот.
Батко је вриштао, урлао и молио, но они који су својим законом дословно угасили један млади живот нису га чули.
Прије неколико мјесеци Адис је уврштен на листу чекања Еуротранспланта. Но, с обзиром да БиХ није чланица тог програма чекање се одужило. Адис је чекао, урађена му је катетеризација и биопсија, међутим, његово стање се погоршавало.

Како тврди Батко, доктор Мирсад Кацила је желио помоћи 19-годишњем младићу и уградити му вјештачко срце и припремити га за операцију, међутим то није било могуће.
“Скупили смо новац, ово је била једна од најуспјешнијих акција, но чекали смо пет мјесеци. Вриштао сам, молио сам да се помогне. Људима који живе вани је просто невјероватно да наш закон није дозволио да Адис оде на трансплантацију. У иностранству се ђеца хеликоптерима измјештају, за тамошње љекаре је недопустиво да дијете умре. Да је Адис умро због тога што није било новца рекао бих да је преминуо, али овако, с обзиром да сам и сам љекар могу рећи да је Адис убијен”, казао је Батко за Сарајево-x.цом.
Породица Јунузовић је из Сребренице. Садета, Адисова мајка, у рату је изгубила супруга, а још један њен син је преминуо од срчаног обољења. Молила је да спасе Адиса, међутим они који су требали чути вапаје мајке још једном су зачепили уши и затворили очи.
У Босни и Херцеговини има још много младих особа којима је пријеко потребна помоћ добрих људи. Но, новчана помоћ није упитна колико помоћ државе да да своју сагласност, донесе закон и приступи Еуротранспланту.
Ипак, за такво нешто је потребно сјести пола сата и договорити се, а то је тешко. Како већином гласова усвојити приједлог у којем нема ријечи о повећању њихових плата?

Господо, помислите да, не дај Боже, једнога дана и ваше дијете може бити у оваквој ситуацији.

Помислите на мајку Садету Јунузовић која је преживјела геноцид у Сребреници, мајку која је изгубила једно дијете и молила вас да јој спасите друго. Стижу ли до вас крици рањеног мајчиног срца?

Можда је вријеме да због ових младих живота који се губе, једном престанете бити Срби, Хрвати и Бошњаци, и постанете људи.

Очекују и масовну подршку свих синдиката, радника и пензионера. Скуп активиста покрета Доста! такођер је прошао уз ироничне првомајске поруке “Млади не желе да иду из ове земље”, Наша економија је у процвату”, “Непотизам и корупција не постоје у БиХ”… Поручили су и како у БиХ није вријеме за шалу.

Текст&фото Алмир Пањета, sarajevo-x.com

Овај филм представља један, надамо се тек први, корак ка исправљању те ситуације. Филм хронолошки прати протесте у Сарајеву, користећи медијске материјале и разговоре са учесницима и учесницама протеста, представницима/цама власти, људима из медија, истакнутим јавним личностима, аналитичарима/кама, итд. Филм прати процес од првог јавног скупа због смрти Дениса Мрњавца, преко протеста испред зграде Кантона Сарајево који су ескалирали у каменовање зграде Кантона Сарајево, као и неколико протеста који су се дешавали у наредним мјесецима, па све до локалних избора који су резултирали смјеном власти.

За све вас који нисте успјели погледати филм у склопу Дана активизма, поставили смо га на фрее доwнлоад!
Резолуција и величина прилагођени су Youtube стандарду (око 100 МБ).

DOWNLOAD:
(Right click, save target/link as…)

ДЕМОКРАТИЈА У ПРИЈЕВОДУ

Детаљније о филму на www.zastone.ba

Акција грађана Зенице организована је у неђељу, 7. 3. 2010. године, уз подршку активиста покрета Доста!. Намјера је да убудуће сви заједно уживамо на очишћеном полуларном шеталишту Појило.
Однесена је огромна количина отпада – пластичних И стаклених боца, муља, блата, папира, амбалаже и осталих смећа које за собом остављају несавјесни грађани Зенице, а које је изашло на површину након излијевања ријеке Босне.

Користимо ову прилику да апелујемо на све грађанке и грађане БиХ да престану са праксом бацања отпада тамо гђе му није мјесто те да почну мијењати своје животне навике, како бисмо ову земљу оставили нашој ђеци чисту и незагађену!

Доста! смрада!

Позивамо све слободне људе, синдикате и власти БиХ да под хитно подузму мјере како би се ова ситуација промијенила у корист радника! Захтијевамо и одговорност надлежних министарстава, која не чине ништа како би помогла радницима!
Зоране Перковићу срам те било!
Дај радницима што им припада – одмах!

Медијски извјештаји из Словеније:

http://tvslo.si/predvajaj/gradbeni-delavci-eno-leto-in-pol-niso-prejeli-plac/ava2.61285198/

http://tvslo.si/predvajaj/zrtve-placilne-nediscipline/ava2.61410578/

http://www.rtvslo.si/gospodarstvo/neizplacilo-plac-delavce-pahnilo-celo-v-gladovno-stavko/224852

За све вас који волите пикантерије, погледајте видео:

Покушао је шватити оно што чојственици не шватају, суштину ратне улоге – барем оне официјелне. Није успио.
Умјесто тога, слиједио је ону стару изреку из Црне Горе, одакле потиче: ЧОЈСТВО ЈЕ БРАНИТИ ДРУГОГА ОД СЕБЕ.
Мада Срђан није никога напао, осјетио се прозваним и позваним да пред онима који су били нечојствени жртвује свој живот за Алена, тада мрско име у Требињу.
Зашто је и данас Ален мрско име у Требињу и ко то мрзи Срђана и да ли је од деведесете Требиње у балзамованом стању шовинизма, његовања злочина и нечовјечности!?

Јесте! А да није, Срђан би био симбол данашњег суоченог Требиња, а Ален човјек од крви и меса, као што је то био и прије рата.
Нажалост, у Требињу рат јос увијек траје. Чланови ратних штабова су још увијек власт и моћ и намјерно опструишу суочавање Требиња са злођелима.
Срђана се боје и мртвог, иако је он жив код нас, смијем рећи нормалних људи, као симбол чојства и јунаштва што би рекао Марко Миљанов.
Анализирајући страх од Срђана, долазимо до закључка да је, кад би било како треба и мора бити, онда би требињска локална власт признала тешка кршења међународног хуманитарног права.

Дошло би до самоосуда из перцепције балзамованих ратно-мирнодопских власти. Опет би ми, да још једном кажем нормални, похвалили то као чин узвишеног покајања и тражења опроста.
Но, било – не било Срђанове улице у Требињу, он је трајно сачуван у срцима свих људи који знају шта је част, образ, жртва, љубав и све оно што краси човјека као чудо доброте, а не чудо зла.
У том смислу, зло чинити а добру се надати није препоручљиво никоме, па чак и онима који су срамота Требиња и који ће кађтад положити рачун “пред богом и народом”.
Судови и затвори чекају кукавне хероје зла, док Срђана чека вјековна слава и част.

Хвала ти Срђане!

“Свилени” Мехмедић се, иако је позван, није обратио студентима, које ни киша није спријечила да масовно дођу на протест.
Након протестне шетње од Земаљског музеја до зграде Владе КС, услиједило је предавање захтјева за бесплатну студентску карту служби протокола Владе КС, а насловљених на премијера. Посљедњи пут када се маса окупила испред наведене зграде, страдали су прозори и фасада.

Овај пут није било ни најмањег инцидента, с обзиром да су вође протеста јасно ставиле до знања студентима да се морамо показати бољима, одговорнијима и дисциплинованијима од оних унутра (односи се на министре, премијера и осталу сличну групацију). Оно што је најбитније је да су студенти дали рок од 15 дана да се њихови захтјеви испуне. У противном, протести који ће услиједити биће немирни.

3500 студената на овом протесту јасно су дали упозорење Влади Кантона Сарајево и њеном челнику Бесиму “Свиленом” Мехмедићу да се не играју са стрпљењем и добром вољом људи којима је нешто обећано. Такође, ово је јасан знак и скупштини КС да под хитно усвоји приједлог владе, којим би студенти добили своје карте.

Надати се је да се за, сада већ 14 дана, студенти неће поново окупити на истом мјесту, јер ће бити немогуће зауставити и обуздати бијес не само студената, него свих обесправљених људи који годинама слушају празна обећања.

Дајте нам карте, да не буде карате!

Маршом ће чланови и симпатизери покрета “Доста!” те грађани Бихаћа исказати неслагање са свеукупном ситуацијом у држави, у којој је криза све већа, свакодневно на десетине људи остају без посла, плате се смањују или их људи мјесецима па чак и годинама не добијају, док су људи на власти и тајкуни све богатији.
Након марша, у бихаћком Дому армије ће од 18:30 сати бити отворена изложба фотографија Сарајевски протести. У 19 сати слиједи јавна трибина Грађански активизам и одговорна власт, на којој ће поред активиста, између осталих, учествовати и начелник Бихаћа Хамдија Липовача, градоначелник Босанског Петровца Ермин Хајдар, главни и одговорни уредник онлине бањалучког магазина Бука и Санел Хускић, директор АЦИПС.

У Дому армије ће у суботу, 13. фебруара 2010. године, од 19 сати, бити одржана пројекција документарног филма Демократија у пријеводу. Филм говори о протестима који су се у Сарајеву дешавали након убиства недужног дјечака Дениса Мрњавца које се прије двије године догодило у трамвају наочиглед путника који ништа нису урадили да убиство спријече.